Zalivati ili ne, pitanje je uvek
Uverite se da teren dobija odgovarajuću količinu vode – to je ključan deo savršenog stanja. Ako znate kad terenu treba voda, možete da uštedite vreme i novac, i da eliminišete probleme koji dovode do još većeg troška i više dodatnog posla. Pitanje glasi: Da li, uopšteno, previše zalivamo?
„Mogla je da se uštedi ogromna količina novca“
Simeon Liljenberg radi kao rukovodilac održavanja terena na švedskom nacionalnim fudbalskom stadionu Friends Arena. Prema njemu mnogi rukovodioci održavanja terena treba da smanje zalivanje. „Mnogo terena dobija previše vode. Zapravo, moglo bi da se uštedi ogromna količina novca, samo znatnim smanjivanjem zalivanja“, kaže Simeon. Preterano zalivanje je loše iz tri perspektive. Najpre, svi treba da razumno koristimo vodu, jer u budućnosti može da bude nestašica vode u mnogim delovima sveta. Drugo, zalivanje često zahteva mnogo vremena i truda, naročito kad se radi o kretanju, postavljanju i podešavanju opreme. Na kraju, stalno prisustvo velike količine vode daje plitak koreni sistem, a to može da stimuliše rast korova. Osnovno pravilo je, zalivajte mnogo, ali retko.
Upoznajte svoj teren na pravi način
Važno je da proučite teren i dobro ga upoznate. „Izgled i osećaj su ključni“, kaže Simeon. Preporučuje da prošetate terenom da biste videli kakav je osećaj na stopalima. Da li je mekan i možda previše zalivan? Kako izgleda trava? Da li je mlitava, i da li je to posledica preteranog zalivanja ili, možda, lošeg đubrenja? Takva posmatranja daće dobre osnove daljoj istrazi i potencijalu da formirate dobre rutine zalivanja.
Više se oslonite na činjenice
Vreme je da prestanete sa nagađanjem i verovanjem u stare „istine“ o tome koliko često treba zalivati teren. „Svako ko održava teren treba da koristi merač vlage u zemljištu“, kaže Simeon. „To je mala investicija koja može da uštedi mnogo vremena i novca. „Zalivanje terena preko noći može da košta nekoliko stotina evra. Zato bih rekao da se investicija u merač vlage u zemljištu obično vraća za samo nekoliko nedelja.“ Sadržaj vlage treba da bude 20–25%, zavisno od osnove. Na primer, ako je sloj zelenila na peščanoj podlozi, obično mu treba više vode, što znači i malo viši sadržaj vlage. „Nijedan teren nije isti. Treba naći savršen nivo vlage za svaki teren.“
Do kojih problema može da dovede previše vode?
Prečestim zalivanjem ćete navići teren na stalno prisustvo vode. To znači da će korenje prestati da raste jer ne mora da ide u dubinu da bi došlo do neophodne vode. Previše vode može da dovede i do truleži trave. Postoji i opasnost da će važne hranjive materije biti isprane iz tla, što usporava rast korenja. Previše mekana površina čini teren manje otpornim na habanje i može da dovede do znatnih oštećenja, od kojih se teren veoma sporo oporavlja.
Šta da radim ako je teren previše vlažan i pun mrtvog korena?
Dva najbolja načina za oporavak fudbalskog terena prezasićenog vodom su aeracija i đubrenje iz vazduha. Aerišite velikim i dugim šiljcima, za vertikalnu drenažu. Tako voda nestaje sa površine i odlazi duboko u tlo. Time se povećava i oksigenacija, koja dovodi do sušenja tla travnjaka. „Ovo je veoma efikasan način spašavanja terena koji ima više vode nego što bi mogao sam da reši“, kaže Simeon.
| O Simeonu Liljenbergu |
|---|
|
