Vruć kompost ili hladan kompost – koje je kompostiranje najbolje?

Kompostiranje baštenskog otpada ima mnoge koristi. S jedne strane, oslobodićete se lišća, grančica i sličnih stvari na lak način, a s druge strane, tokom vremena ćete postati samodovoljni u pogledu tla bogatog hranjivim materijama. Postoje različite vrste komposta i one deluju na neznatno različite načine. Hladan kompost? Vruć kompost? Koje kompostiranje izabrati za početnike a koje za profesionalce? Zavisi od toga šta nameravate da kompostirate. Postoje i neki trikovi koje je dobro znati kako bi kompost delovao punim dejstvom. 

Hladan kompost, pogodan za baštenski otpad 

U hladnom kompostu, kompostirate baštenski otpad: lišće, grančice i ostale materijale iz bašte. Neupućenom posmatraču to može izgledati kao hrpa baštenskog otpada izručenog na tlo, ali hladan kompost koji dobro funkcioniše je malčice sofisticiraniji od toga. Počnite tako što ćete posložiti grane i grančice na dno. Zatim naizmenično stavljajte baštenski otpad kao što je lišće, korov i grančice, a onda na vrh toga dodajte malo materijala bogatog azotom kao što je pokošena trava ili stajsko đubrivo. Moguće je koristiti i zemlju, ali u tom slučaju razlaganje traje duže. 

Kako napraviti hladan kompost 

Da biste ubrzali razlaganje, dobro je kompost ograničiti bočno kako bi se zadržala vlaga i toplota. Mrežica, drvene palete ili pletene vrbove ograde izvrsne su za izgradnju komposta. Alternativno, možete da koristite gotove okvire za palete. Složite tri ili četiri u visinu i, očas posla, vaš hladan kompost je spreman. Dobar savet je da imate dva komposta: jedan u koji dodajete ovogodišnji otpad i još jedan u koji odlažete otpad u proleće za dodatno kompostiranje. 

Kiseonik i voda su važni za kompostiranje 

Kada hladan kompost bude otprilike metar visok, treba ga pokriti lišćem, slamom ili opiljcima od drveta. Na vrh stavite malo malča, piljevine ili suvog lišća. Važno je osigurati da ne postane previše suv. Tokom sušnih i toplih leta, možda će biti potrebno da povremeno zalijete kompost. U proleće kompost treba „preokrenuti“, a to znači da ga treba promešati. Ako se materijal lako razlaže, spreman je za korišćenje. Ako to nije slučaj, prenesite ga u kompost broj 2 na dalje kompostiranje. 

Vruć kompost, kada želite da kompostirate otpatke od hrane 

Vruć kompost je izolovana posuda dizajnirana da bolje zadrži toplotu i održava proces razlaganja aktivnim, čak i kada temperatura padne. Takođe je zaštićen od pacova, miševa i ostalih štetočina, što vam omogućava da kompostirate i otpatke hrane iz domaćinstva. Pravilo šta se može kompostirati je jednostavno: ako možete to da jedete, možete to i da kompostirate. 

Vruć kompost – način da se smanji bacanje hrane 

Vruć kompost vam pomaže da značajno smanjite količinu bacanja hrane i obezbeđuje vam najfinije baštensko zemljište – ako njime upravljate pravilno. U suprotnom, postoji veliki rizik da će imati neprijatan miris i privući muve. 

Upamtite da ono što bacate u kompost sitno iseckate. Time se ubrzava proces razlaganja. Kostima i velikim košticama, na primer, onim iz avokada, potrebno je dugo vreme da se razlože. Takve otpatke je bolje baciti u običan otpad.  

Balans – ključ za efikasno kompostiranje 

Ni previše vlažan, ni previše suv. Balans u kompostu je ključan. Ali ne radi se samo o sadržaju vlage – ravnoteža između azota i ugljenika je takođe važna za dobro funkcionisanje vrućeg komposta. Supstance koje su najviše bogate azotom koje možete dodati kompostu su urin, a zatim mesni otpaci i pokošena trava. Supstance koje su najviše bogate ugljenikom su piljevina, novinski papir i suvo lišće. 

Ako kompost postane previše vlažan, dodajte iseckani novinski papir ili opiljke od drveta da bi se osušio. Ako je previše suv, zalijte ga. Pokrijte površinu malčom bogatim ugljenikom kako biste sprečili da dolaze muve. Možete koristiti i piljevinu, suvo lišće, usitnjeno granje, staru travu, iseckanu slamu i slične materijale. Povremeno promešajte da bi ušlo više kiseonika, što ubrzava razlaganje. 

Gde da postavite kompost? 

Hladan kompost se može postaviti skoro na svakom mestu. Jedina važna stvar koju treba uzeti u obzir jeste da se izbegne postavljanje na mesto na kojem ima direktne sunčeve svetlosti, jer ga to može isušiti. U isto vreme, želite da iskoristite sunčevu toplotu, tako da je poželjna blago senovita lokacija. Takođe je dobro postaviti kompost tako da ga kiša navlaži. 

Kompostiranje – način života 

Kompostiranje može izgledati kao nauka, a na neki način to i jeste. Proces razlaganja uključuje mikroorganizme, bakterije i gljivice, kao i larve i crve. Kompostiranje je zanimljiv način da se nauči kako priroda funkcioniše i kako ponovo uzima ono što je nekada dala. Pravljenje komposta je način da se postane deo ciklusa prirode. 

Sedam saveta za uspešno kompostiranje: 

1. Otpad sitno iseckajte, time se ubrzava razlaganje 
2. Pripremite dve kante za kompost, jedna je potrebna za naknadno kompostiranje 
3. Održavajte ravnotežu vlage u kompostu: ni previše vlažno, ni previše suvo 
4. Osigurajte da je vruć kompost zaštićen od pacova i ostalih štetočina 
5. Postavite kompost na delimično senovito mesto 
6. Sva hrana je prikladna za kompostiranje, ali izbegavajte kosti i velike koštice 
7. Preokrenite kompost svakog proleća